Tokom proteklih nekoliko godina radeci iz Queenslanda kao VK1AA/4 cesto sam bio pitan da li radim sa neke IOTA lokacije? Ocigledno sama cinjenica da se radi iz portabla bila je dovoljan faktor za "uzbunu" na opsegu. S obzirom da su vremenom upiti postajali sve ucestaliji - narocito u pajlapu - bivalo je sve ociglednije da interesovanje za IOTA entitetima postaje sve vece, narocito od stanica iz Evrope i delimicno iz Japana. Nakon sto sam se vise pozabavio tematikom prethodnih IOTA aktivacija iz Australije, dosao sam do zakljucka da su cak i ostrva do kojih je relativno lako otici poprilicno zanimljiva za veliki broj stanica. Aktivacija ovih enititeta bi zahtevala skromnu opremu, kratku pripremu i ne preterano visoke troskove pa sam pocetkom 2007. odlucio da ozbiljnije razmotrim odlazak na neko od obliznjih ostrva. Prvi korak je bila kupovina RSGB IOTA godisnjaka gde se moglo naci dovoljno informacija o svemu sto je bitno za organizovanje uspesne mikro-ekspedicije.

Pod parlolom 'misli globalno - deluj lokalno' odluka je pala da prvo aktiviram ona ostrva koja su mi geografski najbliza: Broughton OC-212, Montague OC-223 i Solitary OC-194. Redosled nije bio slucajan: iako sva tri ostrva imaju svoje izazove -narocito u vezi dobijanja odobrenja za rad - Broughton je relativno pristupacan i dobijanje dozvole je relativno jednostavno. Ova aktivacija je bila 'pokusni kunic' i dobra prilika da se vidi sta se moze uraditi sa skromnom snagom i jednostavnom antenom. ( Video zapis sa Broughton-a na YouTube.).

Nakon OC-212 na red je dosao OC-223. Pripreme za odlazak na Montague su pocele krajem 2007. godine kada zapoceo prilicno mukotrpan proces dobijanja dozvole za rad od Ministarstva nadleznog za Nacionalne parkove u Novom Juznom Velsu (NSW). Otrvo Montague (cita se Montegju) je locirano oko 400 Km juzno od Sidneja, u blizini gradica po imenu Narooma. Iako je ostrvo udaljeno od kopna svega 10 Km, plovidba je prilicno nemirna usled konstantnog mesanja dve morske struje: hladne koja dolazi sa Antarktika i tople, sa sevra.

Usled vise razloga, iskrcavanje na ostrvo je zabranjeno za javnost. Montague je nacionalni park pod potpunim protektoratom, sveto mesto za Aboridzine (aboridzinsko ime za ostrvo je "Baranguba") i strateska lokacija za specijalne namene. Na ostrvu zivi kolonija od 12,000 pingvina i nekoliko stotina foka, kao i 3 vrste morskih ptica-selica. Proces dobijanja dozvole je zahtevao strpljenje i niz 'dokaznog materijala' o vaznosti amaterske aktivacije.

Konacno, odbrenje za rad je stiglo pocetkom aprila ali termin odlaska je jos uvek zavisio od meteoroloskih uslova. U sredu, 16. aprila u kasnim vecernjim satima dobio sam telefonski poziv da se u najkracem mogucem vremenskom roku pojavim u Naroomi jer je postojala mogucnost da ce rano ujutru plovilo Nacionalnog parka krenuti za Montague.

Oprema za mikro-aktivaciju je vec bila spremna: FT-920, dva akumultora, agregat, gorivo, home-made vertikalka za 40-30-20 metarski opseg, hrana i sve ostalo sto ce se pokazati neophodnim tokom boravka na ostrvu. Ukupno oko 130Kg tereta.

Citava operacija je bila pod nadzorom i nadlestvom NPWSa. Ljubaznoscu domacina, obezbedjen mi je prevoz i smestaj na ostrvu u trajanju od 4 dana. Nakon dolaska na ostrvo upoznao sam Boyda, oficira zaduzenog da se stara o svemu sto mi je potrebno da operacija bude uspesna. Moram priznati da mi je bilo veoma neobicno da se neko stara o meni, ali Boyd je svoj zadatak shvatio vrlo ozbiljno. Zahvaljujuci njegovoj pomoci, logistika je tekla besprekortno.

Odmah po dolasku krenuo sam sa raspakiranjem opreme i postavljanjem stanice. Za PPS lokaciju sam odabrao radionicu u neposrednoj blizini svetionika. Svetionik je prominentno lociran na najvisoj tacci na ostrvu, oko 80m nadmorske visine. Izgradjen je 1881. godine od lokalnog granita. Mastori su bili engleski kamenoresci, koji su rukom isklesali svaki kamen. Ova jednostavna ali nadasve impozantna gradjevina je pravo arhitetktonsko remek delo.

Pogled sa svetionika puca na sve strane.

Antena domace izrade se sastojala od fiberglasnog stapa (8m) postavljenog na nosacu od 6m visine iznad zemlje i po dva radijala za 20 i 30m i 4 radijala za 40m.

Nazalost po ukljucivanju primopredajnika ispostavilo se da su signali na 20m opsegu gotovo nepostojeci. Za razliku od prosle godine, uobicajena long path trasa prema Evropi gotovo da nije ni postojala. Cak i monster-snagatori jedva da su pomerali kazalku S-metra. Bilo mi je jasno da od prizeljkivanog pajlapa nece verovatno biti nista.

Baterijsko napajanje je obezbedjivalo oko 75W izlazne snage. Nakon drugog dana snaga je pala na oko 50W. Naravno ovo me nije previse uzbudjivalo - cilj aktivacije nije bilo postavljanje svetskog rekorda u broju uradjenih veza vec davanje sanse zaludjenicima da odrade novu iotu. Ovi hard-core operatori su stari morski vukovi koji su u stanju da probiju eventualni pajlap i prime moj signal - ma koliko slab on bio - bez vecih problema!

U ostalom, sto su sanse za odrzavanjem veze manje, time je izazov veci pa je i zadovoljstvo nakon uspesno uspostavljene veze vece za obe stanice. Takvi kontakti se pamte i 'ulaze u legendu'.

Prva Evropska stanica u dnevniku je bio IK6SNR na 14,260 u 05:51 17.aprila. Nakon nekoliko Italijana prva stanica sa Balkana je bio S58AL. Na zalost, nakon 230 veza dvadeset metarski opseg se kompletno zatvorio. U toku sledeca 3 dana ovaj opseg se otvorio jos samo jednom na 45 minuta, i tada su signali bili jos slabiji. Za ilustraciju, radjeno je svega nekoliko stanica sa Balkana sa razmenjenim raportima od 33 do 55/7.

Trideset metarski opseg je bio u slicnom stanju; otvarao se na dva sata pre zalaska sunca za long path do Evrope i na 30 minuta prema JA nakon zalaska sunca. Na svu srecu signali su bili jacin nego na 20m. Na ovom opsegu uradjeno je oko 400 veza.

Jedini opseg koji je bio otvoren nocu je 40m. Bez obzira na malu snagu i prilicno pretpan band, bez vecih poteskoca radile su se veze sa USA, JA i EU. U noci izmedju subote i nedelje za oko 8 sati neprekidnog rada uradio sam tacno 703 veze od kojih je vecina bila sa Evropskin stanicama. U pojedinim momentima imao sam izuzetno velik pile-up sirok desetak KHz ! Kao i obicno prednost su imale UA, UY, SP, OK, DL, Skandinavske i stanice sa Baklana.

U toku ove mini ekspedicije na OC-223 uprkos ocajnim uslovima uradjeno je 1,716 veza. Pitanje koje se namece je sledece: koliko je bilo tesko uraditi vezu sa VK1AA/2 ? Evo izvoda iz dnevnika sa stanicama sa Balkana, za vasu vlastitu procenu (po redosledu odrzavanja veze):

S58AL, S58AW, S52KM, S51RU, S53AU, S51ME, S59AA, S50A, S52QM, S52DG, S56A, S59ZZ, S55SL, S57S, S52OT, S51RU, S52AU, S52A, i S51TJ

9A2JK, 9A5CY, 9A1CCY, 9A7W, 9A3NM, 9A1DX, 9A3GA, 9A2EU, 9A2GF, 9A2Y, 9A2NO, 9A1AA, 9A2AA, 9A73AA, 9A3AAX i 9A4SS

E74LZ, T94B, E78AA

Z31CZ, Z35G

YU1WN, YT1WG, YT2T, YU7BW, YT9T, YU1TT, YT2U, YT1NM, YT1AA, YU1AB, YT7DX, YU1FW, YT5Z, YT2AA, YU1GTU, YU5B, YU5DR, YU7BH, YU7HD, YU1EA, YU1EXY, YT2A, YU1XX, YT9A, YU3A, YT2A i YT2RX

Ono sto je zajdenicko za sve gore navedene stanice je da su za uredjajima sedeli operatori koji imaju odlicne usi i puno volje da odrade novu IOTU :-)

Za mene, zadovoljstvo je bilo cuti 'tnx for a new one!'.

Na kraju, nadam se da cemo se ponovo cuti - ovog puta sa OC-194 - Solitary Island.

Vasi komentari u vezi ekspedicije i sugestije u vezi neke buduce aktivnosti su dobrodosli. Hvala za QSO i 73, Nick

NOVO! Pogledajte video zapis sa ekspedicije: